Заступничка питања са XV. сједнице Скупштине СБК

Заступница Сузана Кришто: Заступничко питање  упућено члановима Владе Средњобосанског кантона


 

 

ПРЕДМЕТ:СТРАТЕГИЈА ЗА МЛАДЕ СБК

                   ИЗВЈЕШТАЈ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ЗА 2022., 2023. и 2024,ГОДИНУ, ТЕ ПЛАНОВИ ЗА 2025.ГОДИНУ, тражи се:

 


Стратегија за младе СБК је усвојена 2022. године. Молим предлагаче мјера у Стратегији за младе СБК да доставе Извјештај о имплементацији за 2022. и 2023. и 2024. годину. С обзиром на то да се након усвајања Стратегије за младе у Средњобосанском кантону требало приступити проведби акцијских планова од стране сваког од ресорних министарстава појединачно, молим да се достави план провођења мјера из дефинисаних акцијских планова и  финансијска средства планирана у Буџету СБК за 2025.г, с циљем израде анализе остварених циљева и резултата наведених у документу.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Заступник Анто Билић : Заступничка иницијатива  упућена Министарству просторног уређења, градње,заштите околиша, повратка и стамбених послова

 

У име становника насеља Јанковићи  тражимо  од ресорног Министарства да тражи поврат средстава у износу 5.800,00 КМ,  од предсједника Мјесне заједнице Калибунар намијењених за обнову водне капитаже у насељу Јанковићи .

 


Образложење:

Немогуће је и након годину дана с предсједником МЗ Калибунар на којем се рачуну налазе средства остварена путем јавног позива наведеног министарства наћи начин на који ће ова средства бити утрошена за намјену за коју су одређена.

Сами смо уредили пројекат, ишли на натјечај путем Мјесне заједнице Калибунар, али једноставно до рјешења је немогуће доћи, па тражимо  да се та средства врате. Као човјек морам ово рећи. Послије годину дана, могу само рећи да ће пуно Лашве протећи док они који се овом нашом Босном бусају уистину схвате да то својим радом морају доказати.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Заступница Сузана Кришто: Заступничко питање упућено руководству Скупштине и Кантоналној управи за цивилну заштиту

 

Предмет: Информација о стању на подручју поплављених опћина Фојница, Крешево и Кисељак, расправа

Фокусирање на специфичне потребе и приоритете оних који су највише угрожени поплавама

Према информацијама приступило се приоритетно спашавању људских живота, стамбеном збрињавању, те успостављања инфраструктурних комуникација, а кроз расправу сам истакнула и друге потребе и приоритете (на темељу информација и свједочанстава с терена), које би требали размотрити с циљем унапређења процедура и одговора у кризним ситуацијама:

Поједностављење процедуре издавања изгубљених и оштећених докумената (личне карте, банковне картице, здравствене исказнице, дипломе и друге документе потребне за економску стабилност и добробит)


Обука упосленика, волонтера за приступ и пријем особа под стресом, јер ова криза узрокује екстремни стрес и имат ће дубоке психолошке посљедице (Потребне волонтерке и волонтери који су сензибилизирани за пријем особа у недостатку професионалних психолога. Већ од предшколских установа дјецу обучавати како се носити с кризним ситуацијама прилагођеним њиховом узрасту)


Приступ хигијенским потрепштинама, укључујући производе за менструалну хигијену, санитарне артикле, пелене за бебе и одрасле те чисто и неискориштено доње рубље такођер је кључно  (Свједочанста говоре да су многе дјевојчице због стреса добиле преурањену менструацију)


Рефлексије с терена додатно указују на недостатак жена у спасилачким тимовима, што може значајно утјецати на ефикасност и осјетљивост спасилачких операција, смањења психолошких стресова, посебно када помажу женама из руралних подручја које могу поштовати традиционалне и вјерске кодексе облачења.


Многе жене, посебно оне које раде у неформалним секторима или пољопривреди изгубиле су средства за живот због уништених усјева и локалних бизниса. Ова економска нестабилност може довести до повећаног сиромаштва и смањеног приступа основним услугама. (Спашени су, али осим штете на кући,нпр. изгубили су кокоши, које су биле врло важне за њихову егзистенцију)


Ангажирање локалних организација цивилног друштва, посебно оних које воде жене, у процјенама непосредних потреба, као и потреба након природних катастрофа, је од суштинског значаја за боље разумијевање мијењајућих потреба и приоритета оних који су највише угрожени, укључујући жене, дјевојке и дјевојчице, особе с инвалидитетом и маргинализоване групе


Промовисање приступа жена достојанственом раду и услугама за бригу о дјеци и старијима такођер је велики приоритет. Према УН Wомен “Полазној студији о економији бриге у БиХ”, 68,6% испитаника не користи услуге бриге о дјеци, а 60% се противи идеји премјештања својих родитеља или родбине у домове за старије. Надаље, 46,7% жена извјештава да седмично проводи 10 сати на бригу о старијима. Ови терети ће се погоршати након катастрофалних поплава, јер ће повећана потреба за бригом и подршком додатно оптеретити већ несразмјерно расподијељене одговорности за бригу које сносе жене


Поплаве су створиле кључну потребу за мобилним здравственим јединицама које би пружале основне лијекове, здравствене услуге, репродуктивну здравствену заштиту и психолошку подршку како би се одговорило на специфичне потребе жена, дјевојака и дјевојчица у удаљеним подручјима. Хигијенски пакети и дистрибуција хране су витални, посебно за особе с хроничним болестима, труднице и дојиље, како би се подржало њихово здравље и здравље њихове дјеце. Извјештаји из свих погођених подручја наглашавају хитну потребу за специјализованом психолошком помоћи, укључујући средњорочно и дугорочно. Радници на првој линији који одговарају на кризу, а који су често жене, такођер требају психолошку подршку.


Упркос активном учешћу жена, превладавајуће друштвене норме о родним улогама и даље су присутне. У том смислу, мушкарци чешће размјењују информације с пријатељима, комшијама и рођацима током ових активности, док ова подјела рада жене ограничава на домове, смањујући њихов директан приступ релевантним информацијама о доступним услугама помоћи и опоравка. Као резултат, постоји значајан ризик да жене и друге рањиве групе неће добити правовремене и тачне информације или помоћ путем доступних канала. Осигурати да се информације о услугама шире на начин који директно допире до жена је кључно за рјешавање њихових специфичних потреба и осигурање њихове сигурности и добробити.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------